Bol u kolenima – gonartroza

Bol u kolenima – gonartroza - Fizikalna terapija Dunavski, Novi Sad

Gonartroza ili bol u kolenu, predstavlja artrozu zgloba kolena, koja nastaje usled oštećenja hrskavice kolena. Zbog trošenja hrskavice, prostor u zglobu između kostiju se značajno smanjuje što dovodi do dodirivanja kostiju. Ove promene dalje dovode do promena na kostima a u zavisnosti od stepena oštećenja zavisiće sami simptomi bolesti. Kada se hrskavica istroši, kosti se prilikom pokreta dodiruju I taru, što dovodi do pojave izraslina na kostima, manjih preloma I cisti. Promene na kostima dovode do ograničavanja pokretljivosti zgloba.

Kod koga se javlja

Bol u kolenu najčešće počinje da se javlja kod osoba nakon četrdesete godine, a sama bolest pogađa više žensku populaciju. Bolest se može pojaviti kod bilo koje osobe, u početku simptomi mogu biti neprimetni, ali kako bolest napreduje I simptomi će se povećavati I postojati vidljiviji. Gonartroza je oboljenje koje je prilično neprijatno, jer onemogućava nesmetano svakodnevno funkcionisanje osobe.

Uzroci i faktori rizika

Ne postoje tačni uzroci koji dovode do nastanka bolesti ali se smatra da postoje neke predispozicije koje mogu dovesti do razvoja bolesti. Smatra se da je u pitanju nekoliko faktora koji se međusobno prožimaju I dovode do nastanka bolesti. Postoje mišljenja da je gonartroza nasledna bolest, mada nije utrvđeno koji je to gen koji je odgovoran za njen nastanak.
Najčešći faktori rizika koji se navode kao urzočnici za nastanak bolesti su preterana gojaznost, različite traume I povrede hrskavice I kolena, svakodnevna izloženost hrskavice velikim opterećenjima. Pored ovih faktora, na razvoj bolesti će uticati I neke druge bolesti I urođeni deformiteti. Iščašenje kuka, ravni tabani, nepravilna linija nogu, reumatoidni artritis, giht I druge bolesti.

Tegobe i simptomi

Gonartroza je obolenje koje je praćeno bolom u kolenima. Ti bolovi se javljaju najčešće prilikom ustajanja, na početku hodanja, tokom silaženja I penjanja stepanicama. Intenzitet bola varira, od slabog bola do žiganja a nekad može doći do toga da se zglob ukoči. Za gonartrozu je karakteristično I pucketanje u kolenima, a u zavisnosti od stepena oboljenja, mogu se javiti zapaljenja I oticanja obolelog mesta. Nekada, u težim slučajevima obolenja, dolazi do anatomskog deformiteta kolena.

Dijagnoza

Dijagnoza za gonartrozu se postavlja od strane lekara specijaliste, fizijatra, koji obavi pregleda obolelog zgloba kolena. Međutim, za detaljno utvrđivanje stepena oštećenosti hrskavice I celokupnog zgloba, rade se I radiološki pregledi. Na osnovu rendenskog snimka kolena mogu da se utvrde oštećenja hrskavice I da se vidi koliko je suženje prostora zgloba. Ovim pregledom se utvrđuje I deformitet kostiju, nastale izbočine I pukotine na njima kao I postojanje cisti. Stepen oštećenosti kostiju nekada može biti znatno veliki, a da pacijent ne oseća simptome bolesti I obrnuto, pacijent se može žaliti na bolove u kolenu, a da se rendgenskim snimkom utvrdi niži nivo oštećenja zgloba kolena. Rade se I laboratorijske analize krvi I urina, kojima može da se utvrdi da li je do razvoja bolesti došlo usled reumatoidnog artritisa ili gihta. U procesu utvrđivanja obolenja I lečenja, pacijenti se upućuju I na magnetnu rezonancu, jer se ovom metodom mogu otkriti početne promene na zglobovima I izmeriti debljina hrskavice što je značajno za praćenje toka bolesti.

Tok i prognoza bolesti

Gonartroza je obolenje koje nije zarazno I infektivno jer ga ne izazivaju ni virusi ni bakterije. Međutim, kada dođe do oštećenja hrskavice, bolest samo progresivno napreduje. Napredovanje je jako sporo ali nepopravljivo. Pacijenti ponekad usled sniženih tegoba, ni ne traže pomoć lekara, a bolest već traje godinama. Zbog bola koji je prisutan u kolenu tokom hodanja I ustajanja, bolest je jako neprijatna za pacijenta. U retkim slučajevima može doći do invaliditeta.

Lečenje

Gonartroza je progresivna bolest za koju ne postoji terapija koja bi dovela do potpunog izlečenja. U procesu lečenja koristi se kombinacija terapije lekovima sa fizikalnom terapijom. U najtežim slučajevima preporučuje se hirurška intervencija.

Od lekova pacijentima se daju lekovi koji će ublažiti bolove I ukočenost kolena. Kod prepisivanja terapije, vodi se računa o opštem zdravstvenom stanju pacijenta. Vodi se računa o starosti pacijenta, jer pojedini lekovi, poput nesterodinih antiinflamatornih lekova za ublažavanje bola, nakon dužeg korišćenja, mogu dovesti do krvarenja iz digestivnog trakta kod pacijenata starijih od 65 godina. Jedna od preporuka je I paracetamol u odgovarajućoj dozi, ali se mora voditi računa kod doziranja osobama koje imaju oštećenja na bubrezima I jetri.

Ukoliko kod pacijenta postoji jak bol I otok u zglobu, primenjuju se kortikosteroidni lekovi koji se iglom alikuju direkto u zoni zgloba. Da bi se umanjio bol I popravila funkcija zgloba, koristi se I hijaluronska kiselina. Preporučuje se I upotreba nesteroidnih krema I gelova za umanjenje bola.

Uz terapiju protiv bolova, pacijentu se prepisuje I fizikalna terapija I lagane vežbe. Cilj fizikalne terapije je da se umanji bol I da osoba održi koleno u formi I da ostane funkcionalno.
Hirurška metoda lečenja se bira u teškim slučajevima obolenja, kada ne postoji drugi način da se pomogne pacijentu. Najefikasnija metoda je celokupna zamena zgloba kolena sa veštačkim.