Bolovi u vratu i leđima

Bolovi u vratu i leđima - Fizikalna terapija Dunavski, Novi Sad

Bolovi u vratu i leđima predstavljaju jedan od najčešćih problema zbog kojih se pacijenti obraćaju lekaru. Smatra se da oko 60% odraslih osoba bar jednom u životu ima problme sa blovima u vratu, dok se oko 80% susreće sa bolom u leđima. Leđa i vrat su fiziološki i funkcionalno povezane celine, pa se ćesto može dogoditi da se bolovi iz vrata refleksuju u leđima i obratno.

Savremeni načina života i sve više poslova koji od čoveka zahtevaju dugotrajno sedenje, poput rada u kancelariji i za računarom, mogu dovesti do ozbiljnih poremećaja i oboljenja koji uključuju bolove u leđima i vratu. Vrat je veoma pokretljiv deo tela koji koordinira pokrete glave, određuje njen položaj i nosi težinu glave svojim mišićima. Zbog velike pokretljivosti i opterećnja koji nosi, vrat je sklon povredama i bolovima.

Za razliku od vrata, kičma je odgovorna za pokretanje celokupnog tela i zbog toga je važno održavati je funkcionalnom i fleksibilnom da ne bi došlo do povreda. Zahvaljujući fiziološkim zakrivljnjima koje kičma ima, pritisak i opterećenje koje kičma podnosi se amortizuje i raspoređuje na sve njene delove. Najpokretljiviji deo leđa je lumbalni deo i on nosi najveće opterećenje pa je podložniji povredama od ostalih delova kičme.

Bol u vratu

Bol u vratu nastaje kao posledica povrede mišića vrata ili njihovog istegnuća, kao i istegnuća gornjeg dela leđa. Na bol u vratu utiče veliki broj faktora, a najčešće nastaje usled naglih trzaja vrata, držanjem glave u nerirodnom položaju (najčešće tokom dugog sedenja), nepravilno držanje glave tokom spavanja itd. Pored ovih faktora, na bol u vratu utiče i okoštavanje kičme, propadanje i izletanje diskusa, zadebljanje ligamenata i nestabilnost zglobova. 

Kada se utvrdi koja je dijagnoza bola u vratu, terapija koja se prepisuje obično podrazumeva lekove za smanjenje bola, nošenje okovratnika i fizikalnu terapiju. Ukoliko je bol u vratu prisutan i nakon sprovođenja terapije lekovima i vežbama, može da se radi hirurška intervencija.

Da bi se vrat sačuvao od naglih povreda koje će uzrokovati bolove, najvažnija je prevencija. Ona podrazumeva pravilno držanje glave, spavanje na odgovarajućem jastuku, stimulacija mišića vrata sa laganim vežbama koje se mogu raditi svakodnevno a koje će omogućiti mišićima da budu u tonusu čime će se sprečiti neke eventualne povrede.

Bol u gornjem (grudnom) delu leđa

Bolovi u gornjem delu leđa najčešće potiču od povrede ili istezanja mišića te regije. Do bola u mišićima može doći zbog izloženosti ovih mišića teškim fizičkim naporima, preterano vežbanje i dizanje tegova, zatim hronični zamor mišića. Bolovi u grudnom delu leđa mogu biti uzrokovani i nekim deformitetima kičme a najčešće usled kifoze kičme. Osobe sa kifozom osećaju bol u gornjem delu kičme i zamor i slabost mišića u toj regiji.

Lečenje bola u gornjem delu kičme podrazumeva korišćenje lekova za eliminaciju bola, najčešče su to nesteroidni antiinflamatorni lekovi i fizikalna terapija. Operacija se sprovodi samo u najtežim slučajevima, uzrokovanim nekim tumorom ili diskus hernijom.

Da bi se sprečio nastanak bola u gornjem delu kičme, preporučuje se zdrav način života i fizička aktivnost.

Bol u donjem (slabinskom) delu leđa

Bol u lumbalnom delu kičme predstavlja jedan on najčešćih bolova u leđima. Kada se osoba žali na bol u leđima, obično se odnosi na slabinski deo kičme. Bol u donjem delu leđa može biti izazvan velikim brojem faktora.

Najčešći uzročnici bola u leđima su osteoporoza, diskus hernija, tumori, infekcije, spazam mišića ali i razne povrede i traume. Bol u donjem delu leđa može biti akutni i hronični. Pored navedenih uzroka jedan od čestih uzroka je nepravilno držanje tela prilikom kojeg je kičma blago savijena i u tom prinudnom položaju osoba provodi dosta vremena. Pored nepravilnog držanja, do bola u slabinskom delu leđa dovodi i težak fizički rad i podizanje teškog tereta.

Od bola u donjem delu leđa podjednako pate i muškarci i žene bez obzira na starosnu dob. Ipak, u rizičnu kategoriju spadaju muškarci između 40 i 60 godina kao i osobe koje se bave poslovima koji dovode kičmu u nepravilan položaj.

Da bi se uspešno lečio bol u donjem delu kičme, veoma je važno dati dobru dijagnozu. Kada se zna tačno koji je uzrok bola onda se može prepisati i adekvatna terapija. Kao i kod ostalih bolova u leđima i vratu, prepisuje se terapija za smanjenje bola i fizikalna terapija (terapija ultrazvukom, laserom, magnetima, kineziterapija itd.) I u ovom slučaju operacija će se vršiti samo kod težih obolenja i kada bol traje dugo.

Osobe koje imaju probleme sa bolom u leđima nakon što završe sa fizikalnom terapijom, dobijaju smernice kako dalje da nastave sa aktivnostima, naročito o tome kako da pravilno drže leđa i kako da zauzmu siguran položaj prilikom podizanja tereta. Kod prevencije bola u donjem delu leđa, preporučuje se fizička aktivnost, pravilno držanje leđa, izbegavanje dugog sedenja itd.

Koliko je bol u leđima česta pojava, svedoči i podatak da se u SADu godišnje uradi oko 300 hiljada operacija. Procenjeno je da se u ovoj zemlji troši jednako novca na lečenje bola u leđima kao i na troškove lečenja karcinoma. Za Srbiju ne postoje precizni podaci ali podatak da na Klinici za Neurohirurgiji u sklopu VMA operacije bola u leđima čine više od polovine urađenjih operacija, govori da ni Srbija ne zaostaje za drugim zemljama kada je ovaj problem u pitanju.