Burzitis (Bursitis)

Burzitis (Bursitis) - Fizikalna terapija Dunavski, Novi Sad

Burzitis je upala burze, male vreće ispunjene sluzavom tečnošću koja se nalazi u našim zglobovima. Burze su smeštene svukuda po lokomotornom sistemu a cilj im je da smanje trenje tetiva i kostiju, tetiva i tetiva ali i trenje između kože i kostiju. Neke burze su povezane i sa zglobnom šupljinom i uključene su u cirkulaciju sinovijalne tečnosti. Sinovijalna tečnost omogućava zglobovima da se nesmetano pomeraju i smanjuje trenje.  

Uzrok nastanka

Burze su vrlo osetljive i sklone iritacijama. Uzroci za nastanak burzitisa su različiti, a razlikujemo burzitis izazvan trenjem, hemijski i septički. Iritacija burze dovodi do izlučenja tečnosti u burzu, što uzrokuje pojavu otoka i bola.

Burzitis koji nastaje trenjem, uzrokovan je čestim pokretima tetiva, koji se ponavljaju. Tetive se kreću preko burze a do trenja dolazi zbog ponavljanja pokreta. Ovom tipu buzritisa sklone su osobe sa pojačanom fizičkom aktivnošću I osobe koje se bave fizički zahtevnim poslovima. Sportisti kao što su teniseri, trkači ili bacači koplja I diska, zatim osobe koje rade kao čistači, zidari I slično, najčešće oboljevaju od burzitisa.

Hemijski burzitis uzrokovan je hroničnom upalom okolnih tkiva, najčešće tkiva tetiva.

Septički burzitis je najređi oblik upale burze. Njega uzrokuje prodiranje bakterija u samu burzu, što se može dogoditi putem krvotoka ili direktnim ulaskom bakterija u burzu usled udarca.

Klinička slika najčešćih burzitisa

Burzitis karakteriše postojanje otoka I bola. Akutni burzitis izaziva bolove naročito pri pokretima, dok hronični može trajati mesecima sa mnogim relapsima. Klinička slika varira u zavisnosti o kojoj vrsti burzitisa je reč. Najčešći su burzitis lakta, prepatelarni burzitis, bakerova cista, trohanterični burzitis.

Burzitis lakta (studentski lakat)

Predstavlja oboljenje burze u laktu. Uzrok za nastanak ovog tipa burzitisa je konstantno iritiranje I nadražaj vrha lakta. Svojstveno je određenim sportovima I aktivnostima koje zahtevaju konstantno oslanjanje na laktove. Prilikom oslanjanja na laktove vrši se pritisak na burze I to dovodi do iritacije koja rezultira upalom. Burzitis lakta je karakterističan za studente, pa se naziva još I studentski lakat, a može se prepoznati po jajolikom otoku koji je bolan na dodir.

Prepatelarni burzitis

Prepatelarna burza nalazi se između kože I patele (koščica koja se nalazi na vrhu kolena). Zbog pozicije na kojoj se nalazi I upotrebe kolena, prepatelarni burzitis je veoma česta upala. Ova burza je veoma osetljiva I lako dolazi do upale. Uzrokuje je dugo čučanje, česti udarci I teški padovi ili udrci u koleno.

Prepatelarni burzitis je karakterističan kod sportista čije aktivnosti podrazumevaju kontakt kolena sa podlogom, kao I česte udarce u koleno, tu spadaju borilačke veštine, odbojka, rukomet, fudbal Itd. Pored sportista probleme sa prepatelarnim burzitisom imaju I parketari, keramičari I druge profesije koje zahtevaju čučanje I oslanjanje na kolena.

Bekerova cista

U zakolenoj jami nalazi se burza koja može biti povezana sa kolenim zglobom. Do nastanka bekerove ciste dolazi kada se sinovijalna tečnost kojom se podmazuje koleno izluči u burzu u zakolenoj jami. Usled izlučenja tečnosti dolazi do nastanka otoka koji stvara smetnje prilikom pomeranja kolena, ali ne mora uslovno dovesti do upale.

Trohanterični burzitis – burzitis zgloba kuka

Trohanterični burzitis kuka je upala burzi smeštenih između velikog trohantera bedarne kosti (femura) I tetiva mišića stražnjice (spoljašnja strana kuka). Do upale dolazi usled velikog trenja, odnosno dugotrajnog I čestog dodirivanja okolnih struktura o burzu prilikom pokretanja kuka. Nakon izvesnog vremena dolazi do iritacije I upale burze. Drugi razlog je direktna trauma odnosno pad na bok koji može dovesti do oštećenja burze čime se ona puni krvlju, otiče I postaje osetljiva I bolna. Prvi simptom burzitisa je bol koji se pojavljuje sa spoljne strane kuka I može da se širi niz vanjsku stranu butine ka kolenu. Bol je izraženiji noću, a pojačava se prilikom pokretanja, ustajanja, trčanja, penjanja uz stepenice itd.

Dijagnoza

Burzitis se može dijagnostifikovati uzimanjem anamneze prilikom koje pacijent ukazuje na postojanje bola I otoka u predelu burzi. Nakon uzimanja anamneze vrši se klinički pregled koji podrazumeva laboratorijsku analizu, rendgenski pregled, pregled ultrazvukom I magnetnom rezonancom.

Lečenje

Ukoliko je otečeno mesto prilično bolno, crveno I toplo, vrši se punkcija kako bi se utvrdilo da li je u pitanju infekcija ili odlaganje kristala. Ako se utvrdi prisustvo infekcije, neophodno je prepisati adekvatnu antibiotsku terapiju.

Ukoliko se radi o akutnom neseptičkom burzitisu, on se leči mirovanjem I imobilizacijom otečenog mesta. Od lekova se primenjuju nesteroidni antireumatici, a moguće je davanje I kortikosteroida I anestetika iglom direktno u burzu. Nakon što dođe do povlačenja otoka fizikalnom terapijom se vrši podsticanje laganih pokreta obolelog mesta.

Ako se uz pomoć lekova I fizikalne terapije ne dođe do rezultata, pristupa se I hirurškom lečenju burzitisa koji podrazumeva potpuno uklanjanje burze.