Cervikalna spondiloza

Cervikalna spondiloza - Fizikalna terapija Dunavski, Novi Sad

Cervikalna spondiloza je degenerativna bolest vratnog dela kičme kod kojeg se razvijaju promene na pršljenovima I diskusima između tih pršljenova. Najčešće propadaju diskusi između pršljenova ali dešava se da propadaju ligamenti I zglobovi kičmenog stuba. Bolest se razvija godinama a pogoršava se starenjem. Najčešće se pojavljuje u četrdesetim godinama I nešto više obuhvata mušku populaciju. Kako osoba stari tako bolest napreduje, a pored starosti na razvoj bolesti utiču I genetske predispozicije, opterećenost vratnog dela kičme, povrede I obolenja.

Cervikalna spondiloza smatra se jednim od glavnih uzročnika hroničnog bola u vratu. Propadanje vratnog dela kičme urzokuje stvaranje pritiska na nerve koji vode do ruku I šaka što može uzrokovati trnjenje, obamrlost ali I bol u predelu ruku I šaka najčešće. 

Kako počinje proces propadanja?

S obzirom da bolest pogađa pršljenove I međupršljenske diskove, do obolenja dolazi kada pršljenovi I diskusi počnu da propadaju. Propadanje diskova nastaje usled smanjenja nivoa tečnosti u njima prilikom čega diskusi gube na elastičnosti. Oslabljeni diskus ne može više da vrši svoju primarnu funkciju a to je da apsorbuje mirkotraume I štiti kosti od habanja.

Usled propadanja diskusa, dolazi do propadanja pršljenova, na kojima se stvaraju koščane izrasline, često praćene krivljenjem, što dovodi do ukočenosti vrata. Propali diskusi mogu da se pomeraju iz ležišta u međupršljenskom prostoru što dodatno otežava pokretanje zgloba, zglobna čaura zadebljava, zglobni nastavci se uvećavaju a ligamenti kičme se zadebljavaju. Ovaj proces pomeranja degenerativnog diskusa poznat je I kao vratna diskus hernija. Živci u gornjem delu leđne moždine, naročito oni koji spajaju moždinu sa rukama I šakama bivaju podvrgnuti abnormalnom pritisku.

Celokupni proces propadanja elemenata u vratu I njihova međusobna povezanost deo su degenerativnih bolesti vratnog dela kičme. Sva ova obolenja dovode do nagnječenja nervnih završetaka I sužavanja kičmenog kanala, te time stvaraju bol u vratnom delu kičme koji prate dodatni simptomi poput ukočenosti, glavobolje, utrnulosti Itd.

Klinički pokazatelji cervikalne spondiloze

Cerivikalna sponidloza je bolest koja se manifestuje bolovima u vratu koji se šire ka ramenima, lopaticama, potiljku ili rukama. Pored bola, prisutno je I oštećenje nervnih korenova (radikulopatija) I oštećenje kičmene moždine (mijelopatija).

Oštećenje nervnih završetaka javlja se kao posledica pritiska oštećenog diskusa na njih. Radikulopatiju karakteriše prisustvo bola I poremećaj senzibiliteta (trnjenje, smanjenj osećaj I reakcija) onog dela tela koji inerviše oštećeni nervni završetak. Cervikalna spondiloza se najčešće javlja u donjim vratnim pršljenovima, zbog toga su najčešće oštećeni šesti, sedmi I osmi nervni završetak.

Kako prepoznati najčešće radikulopatije?

Oštećenje šestog nervnog korena (C6) uzrokovaće poremećaje u spoljnoj strani podlaktice, prednjoj strani nadlaktice, zadnjoj strani šake, zadnjem delu vrata I u kažiprstu. Radikulopatija korena C6 uticaće I na smanjenje mogućnosti za savijanjem ruke u laktu I ispružanju šaka.

Kada se ošteti koren C7, javiće se bol u zadnjem delu vrata, zadnjem delu nadlaktice, u podlaktici, srednjem prstu I ramenu. Radikulopatija ovog nervnog završetka dovešće I do oslabnjenog senzibiliteta u ovim delovima tela, te će uticati na oslabljenje opružanja podlaktice. 

Radikulopatija osmog nervnog završetka C8, napraviće poremećaje senzibiliteta I uzrokovaće bol koji se spušta unutrašnjim delom podlaktice do malog prsta.

Oštećenje kičmene moždine se javlja u težim slučajevima vratne diskus hernije, kada diskus izleti više nego kod uobičajene diskus hernije ili kada dođe do većeg suženja kičmenog kanala. Nagnječenje kičmene moždine izaziva bol I slabost u mišićima ruku, a može doći I do pojave slabosti u nogama I kočenja nogu, koje može biti praćeno I poremećajima u procesu mokrenja.

Lečenje

Lečenje cervikalne spondiloze zavisi od nivoa oštećenja vratnog dela kičme. Proces lečenja najčešće podrazumeva nošenje plastičnog okovratnika tokom dana, a tokom noći udobniji, meki okovratnik. Svrha okovratnika je da ograničava pokrete glave I pridržava glavu čime smanjuje pritisak na nerve u vratu I na vratne vene I arterije. Uz nošenje okovratnika, lekari mogu prepisati I lekove za ublažavanje bolova ali I lekove za smirenje da bi se mišići vrata držali opuštenim čime se sprečava stezanje tih mišića. Uz ovu terapiju prepisuje se I fizikalna terapija I neke vežbe koje će uticati na poboljšanje stanja.

Nekada lečenje ovim metodama ne dovodi do željenih rezultata I izlečenja. U ovom slučaju radi se hirurška intervencija kojom će se simptomi bolesti smanjiti I vratni deo kičme osposobiti za normalno funkcionisanje.