Kalcifikati u ramenu (tendinitis calcarea)

Kalcifikati u ramenu (tendinitis calcarea) - Fizikalna terapija Dunavski, Novi Sad

Jedan od najčešćih uzroka boli kod ljudi srednje životne dobi predstavlja nagomilavanje kalcifikata u jednoj ili više tetiva ramenog zgloba. Bolni kalcifikat u ramenu, naziva se I kalcificirajući tendinitis, obično pogađa osobe u dobi od 40 godina I najčešće se taloži u desnom ramenu što se povezuje sa aktivnostima I češćom upotrebom desne ruke. Taloženje kalcifikata u ramenu nije uslovno bolno, tačnije dok je u fazi mirovanja, osoba skoro da nema nikakve simptome. Bol u ramenu nastaje kada telo počne da vrši resorpciju nataloženog kalcijuma I tada se pristupa lečenju obolenja.

Šta je kalcifikat u tetivi?

Taloženje kalcifikata u tetivama ramenog zgloba može da se dogodi iz dva razloga. Prvi način na koji se kalcifikati talože u tetivama deo je prirodnog procesa zarastanja tetiva. Ovo taloženje posledica je degenerativnih promena na tetivama I ligamentima koje nastaju vremenom, zbog starenja I opterećivanja tetiva. Tetive se oštećuju I na njima nastaju male pukotine;  organizam da bi izlečio nastala oštećenja na tetivama I ligamentima šalje veće količine kalcijuma koji se zatim kristalizuje I nakluplja u većim količinama. Na ovaj način dolazi do taloženja kalcijuma koji kao deo prirodnog procesa, ne stvara nikakve dalje poteškoće u ramenu I u veoma retkim situacijama uzročnik je bola u ramenu. 

Drugi način nastanka kalcifikata poznat je kao reaktivni kalcifikat. Reaktivni kalcifikat najčešći je uzrok bola u ramenu, a ponekad dovodi I do smanjenja pokretljivosti ramena I ruke. Ne postoje tačno definisani uzroci nastanka reaktivnog kalcifikata, ali smatra se da nastaje usled prekomerne opterećenosti tetiva I ponavljanjem istih pokreta ramenom.

Faze razvoja kalcificirajućeg tendinitisa:

Lekari su faze razvoja kalcifikata u ramenu podelili u tri faze, a svaku fazu karakterišu određeni simptomi.

  1.  Formativna faza: u ovoj fazi stvaraju se naprsnuća na tetivama koja uzrokuju nakupljanje kalcijuma, što dovodi do njegove kristalizacije. Stvaranje kalcifikata u ovoj fazi praćeno je bolom koji može biti umeren do intenzivno bolan. Kalcifikat je u čvrstom stanju I izgleda kao kreda za pisanje.  
  2. Faza mirovanja: ovo je faza u kojoj kalcifikat dostiže svoju maksimalnu veličinu I miruje. U zavisnosti od veličine I položaja u tetivi može a I ne mora prouzrokovati bol.
  3. Faza resorpcije: u ovoj fazi telo razgrađuje kalcifikat, što omogućava tetivama da zarastaju I preoblikuju se u novo tkivo. Ova faza može trajati godinama I može biti veoma bolna. U ovoj fazi se pacijenti najčešće obrate lekaru za pomoć. Kako se resorpcijom količina kalcifikata smanjuje tako se smanjuje I bol.

Taloženje kalcifikata može se smatrati prirodnim procesom nastalim u svrhu obnavljanja I zarastanja tetiva. Dešava se da osobe imaju nataloženi kalcifikat u ramenu, ali da im on nikada ne napravi problem. Sve tri faze prođu nezapaženo. Lekari nekada otkriju prisustvo kalcifikata sasvim slučajno u procesu dijagnostifikovanja nekog drugog obolenja.

Ipak, kod pacijenata koji imaju bol u ramenu, kalcifikat se dijagnostifikuje uz pomoć rendgenskog snimanja ili ultrazvučnim snimanjem. Tada se utvrđuje da li bol u ramenu stvara nataloženi kalcifikat ili je uzročnik bola neka druga patologija.

S obzirom da telo samo vrši resorpciju kalcifikata, lečenje podrazumeva ublažavanje simptoma I potpomaganje I ubrzavanje resorpcije. Lečenje podrazumeva I fizikalnu terapiju koja može obuhvatati elektroterapiju, magnetoterapiju I terapiju laserom. Pored fizikalne terapije pacijentima se prepisuju I lekovi za ublažavanje bolova I lekovi za suzbijanje upalnih procesa.

Kada su kalcifikati izrazito veliki I kada ne mogu biti resorbovani uz pomoć terapije, tada se radi hirurško odstranjivanje nataloženog kalcifikata.