Lumbago

Lumbago - Fizikalna terapija Dunavski, Novi Sad

Lumbago je stanje koje karakterišu bolovi u lumbalnom, donjem delu kičme, koji nastaju iznenada i mogu biti različite jačine i intenziteta. Istraživanja su pokazala da preko 80% odrasle populacije u nekom periodu života pati od hroničnog bola u donjem delu leđa, dok se 30% odraslih osoba svakodnevno bori sa simptomima bolova u donjem delu leđa. Zbog savremenog načina života, bol u leđima postaje jedan od glavnih problema sa kojima se susreću fizijatri, ortopedi, neurolozi i reumatolozi.

Uzroci bolova u leđima

Uzrok bola u donjem delu leđa najčešće potiče od istegnuća i povreda mišića i tetiva, zbog prekomernog naprezanja ili usled neke veće traume. Drugi razlog za pojavu lumbaga su i različiti deformiteti tela i celokupna građa skeleta i tela, tzv. strukturalni faktori. Pored spoljnih i strukturalnih faktora, lumbago mogu izazvati i različiti karcinomi i infekcije.

Lumbago može da se javi kod svih osoba, bez obzira na starosnu granicu ili pol. Veći rizik za nastanak bola u leđima imaju osobe koje se bave nekim aktivnostima kojima više opterećuju i naprežu lumbalni deo kičme. Tu spadaju ljudi koji podižu velike terete, osobe koje dugo sede, zatim ljudi čiji posao zahteva položaj blago savijenih leđa poput stomatologa, hirurga, frizera, kuvara itd. Zbog prirode posla koji obavljaju, osobe provode jako puno vremena držeći leđa u istom položaju što dovodi do javljanja bola u mišićima zbog toga što se nalaze u stanju konstantne napetosti. Loše držanje može uticati i na razvoj većih deformiteta kičme, od pritiska na donji deo leđa može doći do slabljenja pršljenova i diskusa što će dovesti do diskus hernije.  

Na bol u leđima može uticati i prekomerna gojaznost. Ako osoba ima višak kilograma, njena kičma pri pokretanju trpi veći pritisak u slabinskom delu, a to može izazvati pojavu bola. Loše životne navike, neadekvatna aktivnost utiču na mišiće leđa koji postaju slabiji čime smanjuju felksibilnost i otpornost kičme. S obzirom da mišiće leđa koristimo pri pravljenju bilo kakvog poreta, od hodanja pa do sitne motorike, na povredu mišića i javljanje bola mogu uticati različite situacije i okolnosti.

Do bola u lumbalnom delu kičme može doći usled nastanka degenerativnih promena na diskusu u vidu otoka. Reč je o početnim promenama na diskusu koje ne dovode do pritiska na okolno tkivo. Ove promene nastaju usled smanjenja tečnosti u diskusu a posledica su starenja i gubljenja kvaliteta diskusa. Ove promene na diskovima daju bolove u donjem delu leđa, koji se širi ka kukovima i sedalnom delu. Kao reakcija na bol javlja se grč u mišićima, ograničena i bolna pokretljivost ka napred itd.

Dijagnoza lumbaga

S obzirom na jako veliki broj faktora koji utiču na pojavu bola u donjem delu leđa, kod lumbaga je najvažnije uspostaviti pravu dijagnozu da bi mogla da se sprovede adekvatna terapija. Na osnovu određivanja bola, istraživanja su pokazala da u više od 90% slučajeva, bol nije uzrokovan degenerativnim promenama već intervertebralnim diskovima.

Za postavljanje prave dijagnoze neophodan je dobar klinički pregled, laboratorijske analize i radiološki pregled.  Kod uzimanja anamneze, veoma je bitno da pacijent objasni detaljno kako su tegobe nastale, te sve detalje oko samog bola. Da li se intenzivira, u kom periodu se pojavljuje, da li ima širenja bola itd. Dobra anamneza će uputiti doktora kojim pravcem dalje da ide kod uspostavljanja dijagnoze. Kod uspostavljanja dijagnoze važno je konsultovati i lekare specijaliste, neurologa i neurohirurga. Radiološkim pregledima lumbalnog dela kičme najčešće se otkriju uzroci lumbalnog sindroma.

Ukoliko se nakon prepisane terapije tok bolesti ne popravlja i pacijent i dalje oseća iste simptome, može se raditi magnetna rezonanca ili CT da bi se dobili konkretniji rezultati i primenila nova terapija.

Propratni simptomi i znakovi lumbaga

Bolovi u donjem delu leđa različito se manifestuju od osobe do osobe, a naročito zbog različitih faktora koji mogu uzrokovati nastanak bola. Najčešći simptomi i znakovi lumbaga su sledeći:

  • Osetljivost i bol koji se širi iz donjeg dela leđa ka butinama. Bol se pogoršava prilikom stajanja, hodanja ili vežbanja.
  • Ukočenost donjeg dela leđa uz ograničenu pokretiljvost
  • Bolovi tokom spavanja i neposredno nakon ustajanja
  • Otežano i bolno ustajanje
  • Tromost i umrtvljenost donjeg dela kičme i mišića

Lečenje lumbaga

Lumbago je prilično neprijatno oboljenje, najviše zbog prisustva bola i ukočenosti ali ono što je svakako pozitivno je činjenica da se lumbago leči i ima jako dobru prognozu. Nakon što lekar specijalista utvrdi postojanje lumbaga kod pacijenta, na osnovu anamneze i ostalih pregleda propisuje se tačna terapija.

Tokom akutne faze, pacijentu se preporučuje mirovanje i lekovi koji pomažu kod umanjenja bola. Kod mirovanja se vodi računa da se svede na samo nekoliko dana da ne bi došlo do negativnih efekata mirovanja, koji bi se odrazili na atrofiju mišića i prelazak bolesti u hronično stanje.

Terapija lekovima podrazumeva upotrebu nesteroidnih antiinflamatornih lekova, poput aspirina, ili lekova protiv bolova. Međutim, ovi lekovi mogu izazvati i nus efekte, naročito ako se duži vremenski period koriste i u jačim dozama. Problem kod primene medikamenata u lečenju lumbaga je u tome što ovi lekovi ne rešavaju uzrok bola, već utiču samo na njegovo smanjenje.

Savremena svhatanja u lečenju lumbaga nastoje da se bol leči na prirodan način. Prvo se pokušava lečenje sa promenom životnog stila i navika a onda ukoliko ove metode ne pomognu i bol se i dalje nastavlja onda se pristupa lečenju medikamentima.

Lečenje na prirodan način podrazumeva lečenje lumbaga fizikalnom terapijom, masažama i terapijom za poboljšanje držanja. Uz ove metode, na smanjenje lumbalnog bola, korisnim se pokazala i terapija kiropraktikom, naročito u kombinaciji sa masažama za otklanjanje stresa i grča u mišićima. Pravilno držanje tela tokom hodanja ili sedenja doprinosi bržem oporavku od bola, ali predstavlja i dobar mehanizam za prevenciju nastanka lumbaga.

Fizikalna terapija smatra se najefikasnijom terapijom za tretiranje lumbaga. Od fizikalne terapije, za ublažavanje bola i simptoma lumbaga primenjuju se elektroterapija, magnetoterapija, terapija laserom, termotrapija, terapija ultrazvukom i kineziterapija. U prvoj fazi fizikalne terapije sprovode se procedure za obezboljivanje koje uključuju terapiju magnetom, ultrazvukom, laserom i elektroterapija. Ove vežbe planira fizijatar a sprovodi fizioterapeut. Kada prestane bol, pacijentu se daje program individualnih vežbi, kineziterapija, koja za cilj ima jačanje mišića leđa i stomaka.

Osobama koje izleče lumbago, preporučuje se da nastave da vežbaju svakodnevno. Redovna fizička aktivnost koja uključuje kardio vežbe, vežbe snage i istezanja u velikoj meri utiče na smanjenje bolova, te ima pozitivan učinak na celo telo. Fizičkom aktivnošću telo ostaje u formi, držanje tela postaje pravilno, telesna težina se reguliše a slabost mišića se smanjuje.

Nakon rehabilitacije, pacijent se obučava kako da pravilno drži telo te se upućuje kako da zauzme zaštitni položaj prilikom podizanja tereta ili vršenja nekih aktivnosti koje mogu dovesti do ponovnog bola u donjem delu kčme.