Lumbalna diskus hernija

Lumbalna diskus hernija - Fizikalna terapija Dunavski, Novi Sad

Diskus hernija predstavlja oboljenje međupršljenskog diska kičmenog stuba. Do oboljenja dolazi usled pomeranja diskusa iz međupršljenskog prostora u lumbalnom delu kičme, gde vriši pritisak na korenove kičmenih nerava.

Najčešći oblik diskus hernije je lumbalna diskus hernija koja je i najčešći uzrok bola u kičmi. U osnovne simptome lumbalne diskus hernije spadaju: bol u donjem delu leđa koji se spušta ka nozi, snižena osetljivost u području gde je došlo do ukleštenja nervnog korena, smanjena pokretljivost stopala, a u najtežim obliicma može doći i do smetnji pri vršenju fizioloških potreba (mokrenje, stolica) kao i do poremećaja potencije kod muškaraca.

Diskus hernija je oboljenje koje karakteriše jak i intenzivan bol, koji se širi iz lumbalnog dela leđa ka nogama. Bol se najčešće spušta zadnjim delom ili spoljašnjim delom noge sve do stopala. Bol traje, veoma je jak i sa periodima žiganja. Zbog svoje jačine, bol onemogućava normalno funkcionisanje osobe, onemogućava normalan san i umara osobu. Uz bol, kod diskus hernije se najčešće pojavljuju i ostali simptomi obolenja. Tokom sedenja, hodanja, kihanja i kašljanja, bol se dodatno povećava, dok ležanje i mirovanje dovode do smanjena bola.  

Najosetljiviji deo kičme je lumbalni deo i on trpi najviše opterećenja i nosi veliku težinu tela. Zbog toga je ovaj deo kičme najizloženiji povredama. Te povrede dovode do degeneracije diskusa što dovodi do nastanka bola i oboljenja. Najčešće dolazi do degenerizacije diskusa između četvrotog I petog lumbalnog pršljena i diskusa između petog lumbalnog i prvog sakralnog pršljena. Diskusi tokom procesa starenja gube vodu, a to dovodi do smanjena elastičnosti i težine diskusa čime se smanjuje njihova funkcija i zaštitna uloga. Ovom procesu slabljena diskusa doprinose i spoljašni faktori (opterećenost diskusa, teški fizilčki poslovi, stalno sedenje itd.).

Pored prisutnog bola, diskus hernija dovodi i do slabljena senzibiliteta delova tela gde je došlo do pritiska na korene nerava. Ukoliko je došlo do diskus hernije između četvrtog i petog lumbalnog pršljena, tom prilikom je došlo do nagnječenja korena nerva L5, a to dovodi do sniženja osetljivosti u unutrašnjem delu stopala i palcu. Ovim pritiskom nerva smanjuje se i pokret stopala na gore, pa pacijent nije u mogućnosti da hoda na peti.  Kada se diskus hernija javi između petog lumbalnog pršljena i prvog sakralnog pršljena, onda dolazi do pritiska na koren S1, a to dovodi do smanjenog senzibiliteta u spoljašnjoj strani stopala i malom prstu. Kod ovog nagnječenja korena nerva dolzi do oslabljenja pokretanja stopala na dole, pa pacijent ne može da hoda na prstima.    

U najtežem obliku diskus hernije dolazi do izmeštanja diskusa i njegovog ulaska u kičmeni kanal. Kičmeni kanal je prožet snopom nervnih korenova od kojih zavisi senzitivna i motorna inervacija obe noge ali i funkcije pražnjena mokraćne bešike, debelog creva i potencije kod muškaraca. Ovaj oblik diskus hernije se naziva i sindrom caudae equinae – sindrom konjskog repa. Ime sindroma proizilazi iz naziva za snop nerava koji se nalaz u kičmenom kanalu i koji podsećaju na konjski rep. Kada dođe do pritiska na snop nerava nastaju bolovi, trnjenje i slobst u obema nogama i stopalima, a razvijaju se i smetnje kod mokrenja, stolice i potencije.

Kada se pojave neki od simptoma lumbalne diskus hernije, pacijent se upućuje specijalisti, (neurohirurgu, neurologu ili fizijatru) koji uzima detaljnu anamnezu i upućuje na dalju dijagnostiku. Kao dodatni deo ispitivanja rade se rendgenski snimci lumbalnog dela kičme, CT kičme, magnetna rezonanca, zatim elektromiografija kojom se utvrđuje stanje nerava i mišića. U zavisnosti od potreba, mogu se sprovesti i dodatna istraživanja. Nakon što se utvrdi prisustvo bolesti, pristupa se lečenju. Lečenje diskus hernije podrazumeva konzervativne metode lečenja i operativne metode.

Konzervativne metode obuhvataju lečenje medikamentima za ublažavanje bola i fizikalna terapija. Konzervativne metode lečenja se ne primenjuju kod sinroma caudae equinae, zato što je to stanje koje zahteva hitnu hiruršku intervenciju. U zavisnosti od toga da li je akutna ili hronična diskus hernija zavisiće i način sprovođenja fizikalne terapije.

Ukoliko konzervativnim metodama ne postignemo efekat u lečenju diskus hernije, onda se pristupa operativnom lečenju. Kod hirurškog lečenja najbolje je sprovesti mikrohiruršku discektomiju. Ova operativna metoda se radi u opštoj anesteziji i podrazumeva odstranjivanje pomerenog diskusa uz pomoć operativnog mikroskopa.