Reumatoidni artritis

Reumatoidni artritis - Fizikalna terapija Dunavski, Novi Sad

Reumatoidni artritis je sistemska, autoimuna i hronična bolest koja zahvata zglobove. U pitanju je bolest vezivnog tkiva koja najčešće zavhata zglobove šaka i stopala. Bolest je progresivnog karaktera i vremenom dovodi do nastanka deformacije, destrukcije i gubitka funkcije obolelih zglobova. Smatra se da reumatoidni artritis nastaje kod osoba koje imaju genetske predispozicije i pod uticajima za sada nepoznatih spoljnih faktora.

Reumatoidni artritis je najčešće upalno reumatsko oboljenje i smatra se da na planeti boluje od 1 do 1.5% stanovništva. Obolevaju i žene i muškarci najčešće između četvrte i šeste decenije.

UZROK NASTANKA

Uzroci za nastanak reumatoidnog artritisa još nisu poznati u medicini. Smatra se da do bolesti dolazi pod uticajem nekoliko faktora, među kojima su abnormalan autoimuni odgovor, genetske predispozicije i različiti upalni procesi uzrokovani virusima i bakterijama. Zdrav organizam kontroliše i ograničava upalne procese u telu, a kod reumatoidnog artritisa ovi procesi se produžavaju usled postojanja nekog defekta u organizmu, verovatno genetske prirode.

KLINIČKA SLIKA

Početak bolesti kod pacijenata je najčešće postepen i simptomi se lagano razvijaju. Među prvim simptomima javljaju se gubitak telesne težine, malaksalost, zamor i tepmeratura. Kako se bolest razvija pojavljuju se i ostali simptomi: jutarnja ukočenost zglobova koja traje i po pola sata, otečenost i bol u zglobovima. Svi zglobovi mogu biti zahvaćeni upalom, ali najčešće se javlja u zglobovima šake i stopala, mada može zahvatiti i kolena, gležnjeve, laktove. Upala zahvata simetrično zglobove, mada bol nekada može biti intenzivniji na onoj strani koja se više koristi. Kako bolest napreduje, dolazi do uništavanja hrskavice i kostiju ispod nje, to dovodi do umanjenja pokretljivosti zglobova, nastaju deformacije karakteristične za reumatoidni artritis.

DIJAGNOZA

Dijagnostifikovanje reumatoidnog artritisa nije jednostavno, zato što se bolest razvija polako i pojava prvih simptoma ne mora uslovno da ukazuje na postojanje ovog obolenja. Zato se radi nekoliko analiza gde se kombinacijom rezultata utvđuje bolest. 

Da bi se utvrdila bolest, rade se laboratorijske analize, rendgensko snimanje, magnetna rezonanca i ultrazvučno snimanje. Bolest je jako podmukla tako da laboratorijske analize i rendgenski snimci mogu biti uredu i nekoliko meseci nakon što se pojave prvi bolovi u zglobovima.

Kod obolele osobe, laboratorijska analiza će pokazati ubrzanu sedimentaciju eritrocita, povišene vrednosti C reaktivnog faktora (CRP), često se razvija i anemija. Pacijentima se radi i reuma test i obično preko 70% pacijenata bude sa pozitivnim reuma faktorom.

Radiološkim snimanjem se utvrđuju i prate promene na zglobovima. Magnetna rezonanca se radi u ranim fazama obolenja, kada se promene na zglobovima ne mogu uočiti običnim radiološkim pregledom. Ultrazvučni pregled se radi na početku da se utvrde rani znaci postojanja bolesti, ali može se koristiti i kasnije, da se prati tok bolesti.

LEČENJE

Cilj lečenja medikamentima je da se dugoročno smanje upalni procesi, spreče oštećenja kostiju i ligamenata zglobova, da se sačuva pokretljivost zglobova i da se uklone propratne pojave.

Reumatoidni artritis se leči lekovima i promenom životnih navika. U početku se koriste nesteroidni antiinflamatorni lekovi za ublažavanje upale i bolova. Danas se kao standard u lečenju reumatoidnog artritisa koristi metotreksat, koji se dozira na nedeljnom nivou. Takođe, daju se i doze kortikosteroida u cilju smanjenja upale. 

Ukoliko lekovi za suzbijanje toka bolesti (metotreksat I dr.) ne pokažu učinkovitost, onda se primenjuju biološki lekovi koji su usmereni na ćelije imunološkog sistema koje učestvuju u upali.

Od velikog značaja za proces lečenja je i fizikalna terapija, naročito kinezoterapija. Terapija se primenjuje od samog dijagnostifikovanja obolenja, a cilj joj je da umanji simptome bolesti, smanji bol upaljenih zglobova, relaksira mišiće i generalno utiče na očuvanje funkcionalnosti pacijenta.

Hirurško lečenje se koristi kao preventivna metoda ali i kao krajnja metoda u slučaju teških reumatoidnih artirtisa kada pacijentu mora da se zameni zglob. Tada se vrši ugradnja veštačkog zgloba što trajno uklanja bolove I vraća pokretljivost zgloba.