Skolioza

Skolioza - Fizikalna terapija Dunavski, Novi Sad

Skolioza se smatra jednim od težih deformiteta kičme, za koji se ne zna tačan uzrok nastanka. U pitanju je veoma progresivan poremećaj, koji se razlikuje na osnovu stepena zakrivljenosti kičme. Skolioza je karakteristična po načinu zakrivljenja, koje podseća na slovo “S”.  Smatra se da na nastanak poremećaja utiče nasledni faktor, dok se period razvoja deformiteta veže se za rast i razvoj deteta, a najčešće se pojavljuje u doba puberteta, kada dete najbrže raste i razvija se.

Prema periodu javljanja skolioze, razlikuju se infantilna, juvenilna i adolestentna skolioza. Infantilna skolioza se najčešće pjavljuje u periodu do treće godine života. Juvenilna skolioza se javlja u rasponu od treće godine do desete godine, dok se adolescentna vezuje za period puberteta pa do uzrasta kada kosti postižu svoju zrelost.    

Zbog naglog rasta, neki mišići kičme ostaju kraći, dok se drugi normalno razviju, to dovodi do pomeranja, odnosno rotiranja kičmenog stuba, kičma se savija i krivi, formirajući oblik slova S. Kriva kičma uzrokuje deformaciju celog tela. Vratni deo kičme se deformiše, jedno rame je dignutije, jedna lopatica je vidno ispoljena, što uzrokuje formiranje grbe, jedna strana struka je istaknutija, Takođe, dolazi do disbalansa kukova i nogu i do deformiteta rebara.

Uzroci

Postoji veliki broj uzroka koji utiču na nastanak skolioze, a među najčešćim faktorima za razvoj ovog deformiteta odgovorni su genetske predispozicije, neravnomeran razvoj mišića kičme i razčličiti deformiteti tela poput zarotranog atlasa, skraćene noge, deformacija karlice i sl.  Pored ovih uzroka, na razvoj skolioze utiču i nepravilo držanje tela, prekomerno sedenje, nepravilno ležanje sa krivljenjem kičme na jednu stranu.

Lečenje

Iako se zna veliki broj faktora koji dovode do razvoja skolioze, kod pacijenta sa dijagnostifikovanim poremećajem jako je teško utvrditi koji je urzok doveo do nastanka poremećaja. Zbog toga je jako teško i neizvesno lečenje skolioze.

Deformitet se može uočiti pregledom fizijatra i na osnovu simtoma. Podignuto rame, istaknuta lopatica, istaknut struk, pršljenovi nisu u ravnoj liniji, samo su neki od simptoma koji ukazuju na postojanje deformiteta.

Veoma važno je da se na vreme uoči deformitet kičme jer se tada može mnogo efikasnije ispraviti vežbanjem. Pacijenta sa skoliozom prati i leči fizijatar ili ortoped a kada se ustanovi nivo zakrivljenosti i deformiteta, lekar prepisuje adekvatnu terapiju.  

Terapija se sastoji od korektivnih vežbi koje se rade uz pomoć fizioterapeuta. Da bi se postigli rezutati vežbe je neophodno raditi svakodnevno, kako sa terapeutom tako i u kućnim uslovima uz pomoć roditelja. Plivanje leđnim stilom takođe pomaže kod smanjenja deformacije. Proces lečenja je dugotrajan i zahteva disciplinu i posvećenost pacijenta i podršku i pomoć roditelja i lekara.

Ukoliko vežbama nije moguće zaustaviti deformitet, u proces lečenja se dodaju i ortopedski mideri koje pacijent mora da nosi i koji pomažu i sprečavaju dalje krivljenje kičme.

Kao krajnja metoda lečenja, radi se operacija kičmenog stuba, na taj način se koriguje zakrivljenost kičme. Hirurška intervencija podrazumeva ugradnju titaniumse šipke, koja se pričvršćuje uz kičmeni stub i time onemogućava dalje rotirnje kičme.

Vrste skolioze

Veoma važno je napraviti razliku između strukturalne skolioze i funkcionalne skolioze odnosno skolioze položaja. Strukturalna skolioza, za razliku od funkcionalne i skolioze položaja, podrazumeva uvrtanje kičmenog stuba pri čemu dolazi do ibočenja lopatice ili gibusa.

Strukturalna skolioza se razlikuje na osnovu uzroka i može da se podeli na:

  • Idiopatsku skoliozu – ovo je tip skolioze za koji nije poznat uzrok, javlja se najčešće u periodu puberteta
  • Kongenitalne – u pitanju je skolioza koja nastaje zbog anomalija u razvoju kičmenog stuba
  • Neuropatkse – skolioza izazvana oboljenjem gornjeg ili donjeg motoneurona
  • Miopatske – nastaju usled distrofije musculoruma
  • Skolioza nastala usled akutnih i hroničnih zapaljenja kostiju

 Na osnovu lokalizacije skolioza se može podeliti na:

  • Cervikalna – vratna skolioza
  • Cervikotorakalna – vratno grudna skolioza
  • Torakalna – grudna skolioza
  • Torako-lumbalna
  • Lumbosakralna

Funkcionalna skolioza je deformitet kičme koji zavisi od karlice i njenog položaja. Kičma se nagnje na onu stranu na koju je nageta karlica i time pravi zakrivljenje. Na nastanak funkcionalne skolioze najčešće utiču mehanički faktori, a to je obično nepravilno i asimetrično sedenje i ležanje. Takođe, može je uzrokovati i diskus hernija.

Nastanak strukturalne skolioze ne može da se predvidi pa se za ovaj oblik skolioze ne mogu sprovesti mere prevencije. Međutim, prevencija je jako važna kod funkcionalne skolioze jer je uzrokuju mehanički faktori. Veoma je važno kontrolisati dete, pregledati mu kičmu, naučiti ga da pravilno sedi i leži i da bude što više fizički aktivno, jer se time smanjuju faktori rizika za nastanak skolioze.