Kalcifikati u ramenu (tendinitis calcarea)

Kalcifikati u ramenu (tendinitis calcarea) - Fizikalna terapija Dunavski, Novi Sad

Jedan od najčešćih uzroka boli kod ljudi srednje životne dobi predstavlja nagomilavanje kalcifikata u jednoj ili više tetiva ramenog zgloba. Bolni kalcifikat u ramenu, naziva se I kalcificirajući tendinitis, obično pogađa osobe u dobi od 40 godina I najčešće se taloži u desnom ramenu što se povezuje sa aktivnostima I češćom upotrebom desne ruke. Taloženje kalcifikata u ramenu nije uslovno bolno, tačnije dok je u fazi mirovanja, osoba skoro da nema nikakve simptome. Bol u ramenu nastaje kada telo počne da vrši resorpciju nataloženog kalcijuma I tada se pristupa lečenju obolenja.

Šta je kalcifikat u tetivi?

Taloženje kalcifikata u tetivama ramenog zgloba može da se dogodi iz dva razloga. Prvi način na koji se kalcifikati talože u tetivama deo je prirodnog procesa zarastanja tetiva. Ovo taloženje posledica je degenerativnih promena na tetivama I ligamentima koje nastaju vremenom, zbog starenja I opterećivanja tetiva. Tetive se oštećuju I na njima nastaju male pukotine;  organizam da bi izlečio nastala oštećenja na tetivama I ligamentima šalje veće količine kalcijuma koji se zatim kristalizuje I nakluplja u većim količinama. Na ovaj način dolazi do taloženja kalcijuma koji kao deo prirodnog procesa, ne stvara nikakve dalje poteškoće u ramenu I u veoma retkim situacijama uzročnik je bola u ramenu. 

Drugi način nastanka kalcifikata poznat je kao reaktivni kalcifikat. Reaktivni kalcifikat najčešći je uzrok bola u ramenu, a ponekad dovodi I do smanjenja pokretljivosti ramena I ruke. Ne postoje tačno definisani uzroci nastanka reaktivnog kalcifikata, ali smatra se da nastaje usled prekomerne opterećenosti tetiva I ponavljanjem istih pokreta ramenom.

Faze razvoja kalcificirajućeg tendinitisa:

Lekari su faze razvoja kalcifikata u ramenu podelili u tri faze, a svaku fazu karakterišu određeni simptomi.

  1.  Formativna faza: u ovoj fazi stvaraju se naprsnuća na tetivama koja uzrokuju nakupljanje kalcijuma, što dovodi do njegove kristalizacije. Stvaranje kalcifikata u ovoj fazi praćeno je bolom koji može biti umeren do intenzivno bolan. Kalcifikat je u čvrstom stanju I izgleda kao kreda za pisanje.  
  2. Faza mirovanja: ovo je faza u kojoj kalcifikat dostiže svoju maksimalnu veličinu I miruje. U zavisnosti od veličine I položaja u tetivi može a I ne mora prouzrokovati bol.
  3. Faza resorpcije: u ovoj fazi telo razgrađuje kalcifikat, što omogućava tetivama da zarastaju I preoblikuju se u novo tkivo. Ova faza može trajati godinama I može biti veoma bolna. U ovoj fazi se pacijenti najčešće obrate lekaru za pomoć. Kako se resorpcijom količina kalcifikata smanjuje tako se smanjuje I bol.

Taloženje kalcifikata može se smatrati prirodnim procesom nastalim u svrhu obnavljanja I zarastanja tetiva. Dešava se da osobe imaju nataloženi kalcifikat u ramenu, ali da im on nikada ne napravi problem. Sve tri faze prođu nezapaženo. Lekari nekada otkriju prisustvo kalcifikata sasvim slučajno u procesu dijagnostifikovanja nekog drugog obolenja.

Ipak, kod pacijenata koji imaju bol u ramenu, kalcifikat se dijagnostifikuje uz pomoć rendgenskog snimanja ili ultrazvučnim snimanjem. Tada se utvrđuje da li bol u ramenu stvara nataloženi kalcifikat ili je uzročnik bola neka druga patologija.

S obzirom da telo samo vrši resorpciju kalcifikata, lečenje podrazumeva ublažavanje simptoma I potpomaganje I ubrzavanje resorpcije. Lečenje podrazumeva I fizikalnu terapiju koja može obuhvatati elektroterapiju, magnetoterapiju I terapiju laserom. Pored fizikalne terapije pacijentima se prepisuju I lekovi za ublažavanje bolova I lekovi za suzbijanje upalnih procesa.

Kada su kalcifikati izrazito veliki I kada ne mogu biti resorbovani uz pomoć terapije, tada se radi hirurško odstranjivanje nataloženog kalcifikata.

Fizio centar Dunavski Novi Sad je tu zbog Vas!

Kontaktirajte nas ukoliko imate nekih nedoumica ili zakažite pregled